Nakon juče otvorene izložbe plakata danas je održan i drugi Prateći program ovogodišnjeg Filmskog festivala u Sopotu u čast ovogodišnjeg laureata Statuete slobode, filmskog scenariste i producenta Jovana Markovića.
U podne u Centru za kulturu Sopot okupili su se ljubitelji i poznavaoci njegovog izuzetno plodnog stvaralaštva, koje traje sada već skoro 7 decenija.
Na panelu pod nazivom „Šampion gledanosti – Jovan Marković, scenarista i producent“, kako ga je krstio Aleksandar Avramović, umetnički direktor Festivala, ujedno i moderator ovog panela, o Markoviću su govorili Dr Dijana Metlić,profesorka istorije umetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Dr Ognjen Rakčević, FDU, i Dušan Cicvara, filmski kritičar i književnik, a po koju anegdotu ispričao je i sam Jovan Marković.
U uvodnoj reči Avramović nas je proveo kroz stvaralaštvo Markovića posebno naglašavajući svu raskoš satirične oštrice Markovićevog pera u filmu „Lude godine”.
„Lude godine je komedija, koja nikad ne napušta svoj žanr, te upravo ostaje verna onome što zovemo pučkom komedijom. U prethodnim filmovima Žika Pavlović je bio sam ta satirična figura, a kasnije se satira širi na ceo sistem. Kada slavimo Markovića slavimo scenaristu koji je razumeo kako se kroz pojedinca slika društvo. Sulude godine su možda najčisiiji oblik satirične komedije, koji imamo u našoj kinematografiji.”
Dijana Metlić kaže da je vrlo ozbiljno promišljala Markovićevo stvaralaštvo, te se odlučili da predstavi atipičan primer njegovog stvaralaštva- film „Slučaj Harms” iz 1987. godine.
„Kada se sa istorijske distance posmatra ova avangardna drama ona je slojevit kulturni artefakt jugoslovenske scene, ali i kao neka najava mraka koji će na ovim prostorima esksplodirati devedesetih godina. Idealno se uklapa u predvečerje raspada Jugoslavije.
- godine naša zemlja je u dosta teškoj situaciji a te godine Joca piše dva potpuno različita filma:„Hajde da se volimo” i„Slučaj Harms“. Slučaj Harms je napad na komunistički totalitarizam, na neki način on se naslanja na tradiciju prethodnog Crnog talasa. Slučaj Harms je promovisao revolucionalnu konstrukciju sveta, crno beli film kojim se ukazivalo na jednoličnost represivnog sistem, i brehtovskog otuđenja”.
Cicvara je naglasio da je Marković renesansna ličnost u najboljem smislu te reči i podsetio prisutne na početke karijere Jovana Markovića za koje se plaši da su mnogima nepoznati.
Saznali smo da je dvaput otpušten sa posla, da je optužen za pokretanje antipartijske grupe za rušenje državnog sistema, a kao producent je osamdesetih spasio Zvezda film.
Takođe optužen je i da je preko bugarske službe radio za KGB…
Ognjen Rakčević nije samo veliki poštovalac dela Jovana Markovića, nego i koproducent filma „Povratak Žikine dinastije” koji je na programu drugog dana 54. Filmskog festivala u Sopotu.
Ognjen je otkrio da se poznaje sa Jovanom već 15 godina a ubrzo nakon što su se upoznali dogovorili su se da naprave nastavak „Žikine dinastije”. Iako je sniman na Zlatiboru, radnja filma se dešava u Milatovcu, što je svojevrstan kuriozitet za sve poštovaoce lika Žike Pavlovića.
Rakčević priznaje da ima da zahvali Jovanu za mnogo toga što je za ovo vreme naučio od njega, najpre kako producent treba da se ponaša i učestvuje u produkciji filma.
Zvezda ovogodišnjeg izdanja Festivala, Jovan Marković, kako kaže, slučajno je došao u filmski svet, prijatelji Bata Živojinović i Gidra Bojanić su ga uvukli u to.
Priseća se vremena kada još uvek nije smeo da radi pod svojim imenom jer je bio pod istragom za ozbiljno delo rušenja države. Na prvih nekoliko filmova nije se ni potpisao, nego samo reditelj jer ti filmovi ne bi dobili finansiranje da se znalo da je Marković pisao scenario.
Među brojinim anegdotama, ispričao je da je nakon otkaza tužio poslodavca i nakon dugogodišnjeg spora dobio veliku materijalnu odštetu o kojoj je njegova ćerka sposateljica Milena Marković napisala pesmu „Kese”.
A onda nam je prepričao i onu čuvenu opkladu u dva jagnjeta između Bate Živojinovića i Gidre u Koračici da Marković može za samo jednu noć da napiše scenario od 140 strana, tako su nastale „Lude godine”, a Gidra je platio dva jagnjeta.
Šampion gledanosti, uverava nas kako su tadašnji izveštaji sa box office-a o gledanosti bili pouzdani, nije to bio marketinski trik, jer je Poreska uprava davala izveštaj o svakoj prodatoj karti.
Skromno je zaključio da misli da smo njegove filmove voleli jer je taj humor bio dobronameran, što je pomoglo da publika zavoli te likove i priče.
Nakon dva sata, dok u prepunoj sali svi prisutni izjavljuju međusobno da nisu mogli bolje da provedu ovaj dan nego da dođu na panel, učesnici panela složili su se jednoglasno da je komediju najteže napraviti, ali da je ovom šampionu to očigledno bilo lako.
FOTO: CEBEF / Belkisa Beka Abdulović / Filmski festival u Sopotu
