Након јуче отворене изложбе плаката данас је одржан и други Пратећи програм овогодишњег Филмског фестивала у Сопоту у част овогодишњег лауреата Статуете слободе, филмског сценаристе и продуцента Јована Марковића.
У подне у Центру за културу Сопот окупили су се љубитељи и познаваоци његовог изузетно плодног стваралаштва, које траје сада већ скоро 7 деценија.
На панелу под називом „Шампион гледаности – Јован Марковић, сценариста и продуцент“, како га је крстио Александар Аврамовић, уметнички директор Фестивала, уједно и модератор овог панела, о Марковићу су говорили Др Дијана Метлић,професорка историје уметности на Академији уметности у Новом Саду, Др Огњен Ракчевић, ФДУ, и Душан Цицвара, филмски критичар и књижевник, а по коју анегдоту испричао је и сам Јован Марковић.
У уводној речи Аврамовић нас је провео кроз стваралаштво Марковића посебно наглашавајући сву раскош сатиричне оштрице Марковићевог пера у филму „Луде године”.
„Луде године је комедија, која никад не напушта свој жанр, те управо остаје верна ономе што зовемо пучком комедијом. У претходним филмовима Жика Павловић је био сам та сатирична фигура, а касније се сатира шири на цео систем. Када славимо Марковића славимо сценаристу који је разумео како се кроз појединца слика друштво. Сулуде године су можда најчисиији облик сатиричне комедије, који имамо у нашој кинематографији.”
Дијана Метлић каже да је врло озбиљно промишљала Марковићево стваралаштво, те се одлучили да представи атипичан пример његовог стваралаштва- филм „Случај Хармс” из 1987. године.
„Када се са историјске дистанце посматра ова авангардна драма она је слојевит културни артефакт југословенске сцене, али и као нека најава мрака који ће на овим просторима есксплодирати деведесетих година. Идеално се уклапа у предвечерје распада Југославије.
- године наша земља је у доста тешкој ситуацији а те године Јоца пише два потпуно различита филма:„Хајде да се волимо” и„Случај Хармс“. Случај Хармс је напад на комунистички тоталитаризам, на неки начин он се наслања на традицију претходног Црног таласа. Случај Хармс је промовисао револуционалну конструкцију света, црно бели филм којим се указивало на једноличност репресивног систем, и брехтовског отуђења”.
Цицвара је нагласио да је Марковић ренесансна личност у најбољем смислу те речи и подсетио присутне на почетке каријере Јована Марковића за које се плаши да су многима непознати.
Сазнали смо да је двапут отпуштен са посла, да је оптужен за покретање антипартијске групе за рушење државног система, а као продуцент је осамдесетих спасио Звезда филм.
Такође оптужен је и да је преко бугарске службе радио за КГБ…
Огњен Ракчевић није само велики поштовалац дела Јована Марковића, него и копродуцент филма „Повратак Жикине династије” који је на програму другог дана 54. Филмског фестивала у Сопоту.
Огњен је открио да се познаје са Јованом већ 15 година а убрзо након што су се упознали договорили су се да направе наставак „Жикине династије”. Иако је сниман на Златибору, радња филма се дешава у Милатовцу, што је својеврстан куриозитет за све поштоваоце лика Жике Павловића.
Ракчевић признаје да има да захвали Јовану за много тога што је за ово време научио од њега, најпре како продуцент треба да се понаша и учествује у продукцији филма.
Звезда овогодишњег издања Фестивала, Јован Марковић, како каже, случајно је дошао у филмски свет, пријатељи Бата Живојиновић и Гидра Бојанић су га увукли у то.
Присећа се времена када још увек није смео да ради под својим именом јер је био под истрагом за озбиљно дело рушења државе. На првих неколико филмова није се ни потписао, него само редитељ јер ти филмови не би добили финансирање да се знало да је Марковић писао сценарио.
Међу бројиним анегдотама, испричао је да је након отказа тужио послодавца и након дугогодишњег спора добио велику материјалну одштету о којој је његова ћерка спосатељица Милена Марковић написала песму „Кесе”.
А онда нам је препричао и ону чувену опкладу у два јагњета између Бате Живојиновића и Гидре у Корачици да Марковић може за само једну ноћ да напише сценарио од 140 страна, тако су настале „Луде године”, а Гидра је платио два јагњета.
Шампион гледаности, уверава нас како су тадашњи извештаји са box office-a о гледаности били поуздани, није то био маркетински трик, јер је Пореска управа давала извештај о свакој продатој карти.
Скромно је закључио да мисли да смо његове филмове волели јер је тај хумор био добронамеран, што је помогло да публика заволи те ликове и приче.
Након два сата, док у препуној сали сви присутни изјављују међусобно да нису могли боље да проведу овај дан него да дођу на панел, учесници панела сложили су се једногласно да је комедију најтеже направити, али да је овом шампиону то очигледно било лако.
ФОТО: ЦЕБЕФ / Белкиса Бека Абдуловић / Филмски фестивал у Сопоту
