Данас је у галерији Центра за културу Сопот одржана панел дискусија посвећена лауреату Желимиру Жилнику. Исту је отворио Александар Аврамовић, задужен за уметничку дирекцију фестивалског програма 53. Филмског фестивала у Сопоту, који је нагласио да му је част да поздрави и угости великог уметника, човека и пријатеља. „Жилник је човек европског и светског формата и део европске културне баштине“ истакао је Аврамовић.
Реч је најпре дао Јовану Марковићу, сценаристи и продуценту, најавивши га на следећи начин: „Јован је био креатор који је буквално прошао назив нашег панела – слободом је стварао, варваризмом је склоњен са радног места.“ Марковић се присетио давне 1964.године када је отворен Дом Омладине у Београду и изнео занимљив податак да нико из тадашњег Дома Омладине није био у партији. „Људи би данас рекли да смо били опозиција, али ми смо само били независни“ рекао је Јован. „Данима су се приказивали Жилникови „Рани радови“ и све пројекције су биле пуне. Организовали смо и пратеће програме и дискусије и већ тада је било јасно да је Желимиров утицај огроман. Иначе, за оне који не знају, Жилник је иронично назвао свој филм „Рани радови“ по истоименој књизи избора дела Карла Маркса и Фридриха Енгелса, објављеној у Загребу 1953.године“.
Након Јована Марковића, присутнима се обратио Синиша Бокан, професор и ранији декан Академије уметности у Новом Саду. „Имао сам срећу да се сретнем са Жилником приликом снимања филма „Како се калио челик“ (1988). Био сам фасциниран начином на којег су снимали, а нарочито директором фотографије, Мићом Милошевићем. То искуство је заувек променило мој живот, јер сам чврсто одлучио да упишем (и касније завршио) филмску и ТВ монтажу на ФДУ.
Сем што сам био монтажер његових филмова, Желимир ме је именовао уредником забавно-културног програма на телевизији Нови Сад. Тамо је отворио врата младим људима и дао им слободу да креирају. Били смо одушевљени његовим приступом и невероватно мотивисани, но Жилник се није дуго задржао на том месту.
Интересантно је да је увек био спреман да подели и пренесе знање млађима. Предавао је документарни филм и сви његови студенти су га обожавали, тврдећи да је најбоље од свих професора знао да објасни и пренесе знање“ истакао је Бокан.
Милан Никодијевић, филмски аутор и универзитетски професор, нагласио је да је „Желимир Жилник најзначајнији аутор у документарном филму. Он је створио несвакидашњу и аутохтону поетику која живи и дан данас. Социјалне и друштвене тематике биле су главне како у његовим документарним, тако и касније у играним филмовима. Његови „Рани радови“ су први судски одбрањен филм – он својим вештим корацима није дозволио да исти оде у бункер. Но, „Златног медведа“ у Берлину комунистичка власт је ипак доживела као прст у око.“
Никодијевић и Жилник су затим испричали анегдоту о (не)могућности ангажовања Фасбиндера, који је касније готово прекопирао сценарио Желимировог филма.
Аврамовић је дао реч Жилнику, који се, искрено ганут, захвалио свим саговорницима и присутнима. Затим се осврнуо на мото фестивала „Слобода или варваризам“: „Ми смо у шерпи у којој се кува, а тек је бачен први кључ. Сви су у неизвесности, с очима упртим у Америку, Русију и Кину. Бојим се да ствари нису кренуле на боље и упркос страховитом технолошком напретку, људи и даље ратују и праве погрешне одлуке. Мислим да је време да се запитамо о судбини људског рода“ рекао је Жилник.
За свој рани опус изјавио је да је „имао жељу да приближи ту уметност људима који иначе нису имали додира са кинематографијом. Нама је екран био прозор у свет – када су кренуле фотографске секције и кино клубови, први пут смо добили траке од 8 и 16 мм да можемо да снимамо на њих. Макавејев и Павловић су нам држали курсеве и ми смо упијали сваку њихову реч, радознали и гладни знања. Филм је најаутентичнији начин уметничког изражавања, јер омогућава да моменат времена заувек остане забележен на траци онако како се десио, милиметар по милиметар“ закључио је чувени редитељ.
Аврамовић је на крају панела одговорио на питање новинара како би најкраће описао Желимира Жилника. „С обзиром да се родио у концентрационом логору у Нишу, а да живи у Војводини, волим да кажем да је Желимир човек који је разбио све логоре и зауставио све ветрењаче“.
Желимиру Жилнику ће сутра, на самом затварању фестивала, бити додељена Статуета слободе за изузетан допринос филму и култури – животно дело.
