Пратите нас

„СЛОБОДА ЈЕ ОДЛИКА МОГ КАРАКТЕРА“ – Лука Бурсаћ о филму Видеотека

После награде за најбољи дебитански филм на 46. ФЕСТ-у 2017, за  филм “Afterparty”, Лука Бурсаћ свој филм “Видеотека”, потписује као редитељ и сценариста. Филм се приказује на Филмском фестивалу у Сопоту 2. јула у 22 часа.

“Видеотека” је омнибус у коме након неуспеле пљачке, главни јунак уточиште проналази у напуштеном видео-клубу, а три филма која ће одабрати да погледа, пошто је приморан да у ту проведе ноћ, одвешће га у чудесне светове филмских прича.

Преносимо интервју са Луком Бурсаћем о филму „Видеотека“ и његовим протагонистима који је направљен поводом овогодишњег Феста:

 

Филм „Видеотека“,  у себи садржи толико различитих редитељских стилова. Шта се крије иза избора филмских прича које су се нашле у видеотеци по којој је филм назван?

- Понео сам се као неки редитељ почетник, жељан да покаже шта све уме, што очигледно говори о томе да нисам човек који учи на грешкама и да се и даље понашам као дебитант. Чини ми се ипак да ће ме искуство прављења овог филма најзад натерати да прихватим неминовност одрастања. А приче су у овом случају мешавина утицаја и искуства, неке чудне географије у којој сам се тада налазио. Клише је рећи да сваки од ових “Видеотека” јунака представља и неки део мене, али тако је. Споменуо бих и сјајну антологију Ане Радин “Приче о вампирима”, један заборављени драгуљ и антрополошку студију о мотиву вампиризма у југословенској и спрској књижевности, која је за мене тада била врло драгоцена.

Као и у филму „Afterparty“ стиче се утисак да је музика Хермана Копа засебна филмска линија. Је ли то био циљ у “Видеотеци”? Да она буде пета прича?

- Није, али пренећу му ваш коментар па нек следећи пут размисли ида ли ће да се прави паметан. Ја сам се са Хермановом музиком наравно упознао када сам први пут гледао опскурни западнонемачки класик “Некромантик” који се иначе бави темом некрофилије. Та његова тешка истовремено мелодична виолина ми се учинила као нешто оноземаљско, нешто попут обредне музике која вас шаље у транс, тако да сам заправо врло рано одлучио да га желим у својој екипи. Тежи део је био пронаћи човека о ком у том тренутку није постојао ниједан податак на интренету, који не користи мобилни телефон и нема мејл. Али то је нека друга прича.

Један од ваших протагониста из “Видеотеке” каже да радећи са вама има слободу, са друге стране сам филм завршавате тако да главном јунаку дајете слободу избора, али и прилику да сам изабере слободу…

Колико је слобода битна одлика вашег досадашњег рада?

- Слобода је пре свега одлика мог карактера и последица једног специфичног васпитања и околности које су ме обликовале, па се тај дух вероватно прелива на мој стил рада и начин на који доживљавам стваралачки процес. Мислим да је слобода заправо један таленат прихватања неизвесности и жеља да се по сваку цену сачува радозналост. А то се најбоље тестира када ту слободу треба да дамо другоме. Мрак и испразност које сте приказали у “Афтерпартију” дефинисали сте као вапај младог човека да се спасе.

Шта је био пориви и предумишљај са којим сте се упустили у “Видеотеку”?

- Сећам се да ми је неки тип током једне пијане свађе рекао да “Афтерпарти” нико није хтео да гледа зато што је то филм без наде. Он је то вероватно заборавио следећег јутра, али ја сам захваљујући његовом коментару донео одлуку да више нећу правити филмове у којима нема наде.

Кажете да волите кад Вам глумци верују и кад су храбрији од Вас. Глумцима “Афтерпартија” пуштали сте, како сте рекли, Матеа Гаронеа, Андреу Арнолд, “Грозницу суботње вечери”,  неколико пута. Чиме сте инспирисали екипу “Видеотеке”?

- Овог пута су они много више инспирисали мене. Својим талентом, храброшћу и игром. С обзиром да се у овом филму провлаче мотиви хорора било је јако занимљиво гледати како се глумци сналазе у таквој атмосфери и неким прималним емоцијама као што је страх. Процес је био прилично органски па интиман, уз доста игре, вриштања, експериментисања, музике. Такође бих споменуо и Мину Лазаревић која је сјајном сцнеографијом помогла да се створи читав један свет и игралиште које ће додатно инспирисати глумце.